Да представимо нашег јунака!
Почећемо
тако што ћемо да кажемо нешто о главном човеку, око кога се окреће читава ова
прича. Некад ће нам се он обраћати директно, а некад ћемо ми бити попут птице која лети изнад њега
и причати овде шта се догађа у његовом животу.
Баш као сада. Бити птица је лепо, јер она је симбол слободе. Да којим случајем
њега упитамо да нам нешто каже о себи то би потрајало. Не знам ни где би нас
одвело, а овако наш јунак и птица на његовом рамену, то је леп спој.
Наш јунак рођен је у Београду. Сада има тридесет и нешто година. До следећег
нашег уноса проверићемо тачно колико. Завршио је факултет и не само један. Кад се неко роди у таквој породици као што се
он родио, тешко је да не буде образован и начитан. И не тако паметан човек кад
се роди у свету окружен књигама, тешко је да буде обавештен о многим стварима и
да не зна шта је лево а шта десно. Тако и наш јунак који је рођен у главном
граду тада Југославије, а данас само Србије од почетка свог живота могао је
многа тога паметног да чује, види и прочита. Ипак уметници у свим друштвима, па
и у нашем нису на некој високој цени. Одрастао је у скромним условима, наравно
некад је новца било више некад мање, али никада довољно.
Оскудица у новцу, одлука да студира оно што воли, осудила га је на то да
почетком своје четврте деценије живи са својим родитељима, незапослен.
„Да, не запослен“, као да га чујем „али не и беспослен!“ Наравно, током године
увек нађе неки посао, али увек је то више џепарац, него стварна плата коју
заради. Кренули смо полако да га описујемо и представљамо, али да не испадне да
је све у новцу. Да кажемо нешто о његовом изгледу. Висок је више од 190
центиметара. Врло млад је почео да ћелави. Није напунио још ни двадесет година.
Данас је већ увелико ћелав, али занимљиво, још без и једне седе.
Његова глава која је каткад изгледала јајасто, каткад округло давала је посебну
драж његовој ћелавости. Због ње је увек изгледао старије односно зрелије него
што јесте. Кад би се појавио на пријавници неке културне институције, портири
су мислили да му је већ увелико друга половина двадесетих иако му је тек била
двадесета. Кад се нашао на половини двадесетих мислили су да је већ на половини
тридесетих.
Наравно ово напомињемо како бисмо полако у ову нашу причу почели да уводимо његов
спор са супротним полом. Причаћемо о томе тек и имаће о томе штошта да се каже,
али да завршимо у шаљивом тону. Био је то београдски Сајам књига 2012. године.
Он на штанду NOBUYNAME
BOOK, који се
налазио на спрату ринга. Он у оделу
угланцан, баш на средини својих двадесетих шетао се са својим другом, са којим
је тад објавио књигу. Његов друг носи
надимак Близанац. И он је ћелав и он носи наочари, као наш јунак с тим што је
далеко спретнији са женама и лакше им прилази. Близанац је успео да две девојке
са неког дечијег штанда доведе на штанд где су њих двојица седели. Њих две
високе и то заиста високе, баш као наш јунак, испоставило се биле су на средини
тридесетих и жељно су тражиле младожењу. Наш Близанац који је те године напунио
тридесету, схвативши шта га чека, сместа је почео да хвали нашег јунака,
наравно стварајући утисак да је он њихових година, ако не и за месец старији.
Њих две сместа су се окренуле њему и започеле разговор. Одједанпут његова гола
глава постала је предмет њиховог дивљења. Наш Близанац са стране је посматрао
нашег јунака како се нашао у небраном грожђу из ког није знао како да изађе.
Вероватно га је спасло то што су се њих две управо замало посвађале којој ће од
њих две припасти. Ту је већ наш Близанац морао да ускочи и да им открије да су
од свог заједничког изабраника старије барем десет година. Тако су оне могле
задовољно да се повуку, јер га ни једна није добила, а он је једино могао да
буде мало тужан, јер је остао сам. Но у оваквој ситуацији није био ни први ни
последњи пут.
